Слава Светог Великомученика Димитрија свечано је прослављена у истоименом манастиру у Сушици код Грачанице, прву годину од када је ова светиња, благословом владике Теодосија, из цркве прерасла у манастир.
У присуству верника из Сушице, Новог Бадовца, Грачанице и околних српских места у манастиру Светог Димитрија у Сушици свету литургију је служио игуман манастира Светих Архангела, Михаило, уз саслужење шесторице свештеника Рашко–призренске епархије, док су за певницом појали млади богослови из Призрена.
„Сваком ко се помоли и ко тражи помоћ и утеху, Свети Димитрије нађе начина да помогне. Нека вам је мати игуманија срећна прва слава и нека у кући светог Димитрија, заштитника нашег, буде увек на помоћи да се сестринство умножи да се и да сви ми, овде окупљени, будемо благословени благословом Светог Димитрија“, рекао је у беседи Михаило.
Манастр Светог Димитирија у селу надомак Грачанице пре пола године био је црква, уз благосло Епископа рашко–призренског Теодосија овде су се уселиле монахиње које су почеле да воде бригу о светињи.
Настојатељка манастира монахиња Ирина, каже да је велики благослов што се после толико векова светиња у Сушици обнавља.
„Ова црква је изграђена негде деведесетих година захваљујући нашим мештанима. Са благословом владике Теодосија ми смо дошли овде, пре једно пола године и тако кренули у обнову манастира и заиста пуно ми је срце. Слава Господу и Светом Димитрију и хвала свим људима који помажу и мештанима и свима, јер велика је одговорност али осећа се и благослов када се обнавља светиња“, каже Ирина за Косово Онлајн.
Удруженим снагама мештани су одличили да светињи врате стари сјај и поново оживе манастир који је прама историјским изворима постојао још у средњем веку. Сушица се помиње још у Грачаничкој повељи Краља Милутина из 1321. године у којој се наводе имена првих мештана овога села. Црква датира нешто касније од средине 14. века, на шта указује камена плоча у ископана у њеним темељима.
Злогласни Јашар Паша Џинић, који је столовао у Приштини, порушио је и ову, као и многе православне светиње тога доба, каже новинар и публициста Ђорђе Јевтић, Он припрема књигу о сушичкој цркви Светог Димитрија.
„Касније се црква спомиње и у дефтеру Вука Бранковића 1425. године, ту се спомиње у свештеник један и касније има овде артефакта који су пронађени, као кандило и још нешто из 18. века. Тако да је тај континуитет трајао све до почетка 19. века када је црква срушена, а срушио је злогласни Јашар Паша Џинићи. Камен је са ове цркве, као и са многих других цркава на централном Косову узиман да би се правио мост на реци Ситници“, рекао је Јевтић.
Владика Теодосије је за посебна залагања за обнову сушичке цркве одликовао представника села Уроша Јовановића.
„Било је новчаних средстава помоћ добрих људи што са простора Косова, тако и из Србије, а у већем делу кажем да су мештани учествовали у помоћи изградње манастира, тако и конака, припрате и ово што видите. Оградили смо сада и манастир новом оградом са жицом и сви смо заслужни, пре свега мешани села. Ми смо то срцем радили и настојали да помажемо сестри нашој игуманији Ирини као и Српској православној цркви”, испричао је Јовановић.
Припрата, звоник, трпезарија као и конаци у манастиру Светог Димитија у Сушици саграђени су добровољним прилозима које су сакупљали верници и добротвори, не само са Косова већ и из уже Србије али и из иностранства. На изградњи манастирске трпезарије, конака, звонаре, просторије за паљење свећа, као и на ограђивању црквеног дворишта, заједно са радницима радили су и Срби из Сушице, сложно и у договору са представницима Епархије рашко – призренске.
Књижевник и новинар Живојин Ракочевић са својом породицом принео је колач поводом празника Светог Великомученика Димитрија.
„Кад се сетимо прошле године како је то изгледало и како је то све нешто било на брзину и како су се сестре спремале да дођу и како било можда мало мање људи, сада видите једну промену. Сада видите кућу сигурну, сада видите да се ту просто вратио живот. Био је живот у селу и има га и онда, јесте и желим да кажем да живот овог села и људи који долазе у ову цркву једнак. Они просто ову цркву виде као део свог живота и то су те јединствене хришћанске заједнице на Косову и Метохији који свој живот поистовећују са Храмом, поистовећују са одласком у Храм и службе и служе том Храму . Мештани Сушице заправо служе свом Храму, они су овај Храм измолили од Бога и они су сваки овај камен узидали у ову цркву и овај комплекс манстирски који сада, хвала Богу њима служи“, каже Ракочевић.
У навечерје празника, владика Теодосије је освештао новосаграђени конак одржао вечерњу службу и благословио почетак живљења сестринства у манастиру.
Сушица је село надомак Грачанице, већински је спрко мада је овде одувек живело и двадесетак албанских домаћинстава. Мештани наглашавају да са комшијама Албанцима последњих година немају никаквих проблема те да се чето чак и међусобно помажу.
Преузето са: www.kosovo-online.com